Ogledalo

Ocjena: / 4
LošeOdlično 

Od siline dosade u ove sitne sate pročeprkah malo po čudnoj spavi zvanoj kompjuter, pc, računalo...itd...naziva milion...pa se načitah svega.
Zapeo mi za oko jedan post na jednom forumu...kaže "ŽELIM". I tu zastadoh. I čitam...pa se nešto mislim...želja svakakvih. I htjedoh zapisati nešto svoje..i opet zastadoh...šta?

Pa već je dosta toga zapisano, kao da mi misli čitaju. I nije im to ni bilo teško. Ova zbrka u mojoj glavi isto klon, ponavlja se u svim glavama na svijetu. Sve isto, i svaka ista. Od onog daj bože zdravlja pa nadalje...Želje ko puste želje. Sve čovjek želi, a ne zna ni šta sve ima. Nije luda ona priča o Crvenkapici...jel to bijaše ta...ono ogledalce...ogledalce...ko je najljepši na svijetu..? Kad bi se svaki čovjek podobro zagledao u ogledalo, onako junački..iskreno...pa izustio sve svoje puste želje, jel bi mu bilo malo ili puno..onoga što već ima i što može imati. Počev od kuće i kučišta, auta i traktora, njive i vikendice, kompjutera, nekoliko televizora, onako za djecu i omladinu, pa starog djeda i nanu, pa ženi, mužu...samo još i za komšiluk...

Jesam brate u fazi...baš nekakvoj za razmislit...ahhaa. Nego nešto se pitam, kako ukrotiti ove svoje vijuge i ne mlatiti praznu slamu. Ko trebala bih nešto pametno reći onom ko ovo čita...ali ...lete mi oči malo na ogledalo...malo na ovu svoju sobicu...krcatu glupistima i viškovima...a raditi mi se nešto ne da. A i ko to može baciti stvari viška...jer može i zatrebati...Ta nisu hrčci glupi...skupljaju, čuvaju..i imaju. Ko i mi ljudi. Puni ormari, kuhinje, vitrine i komode, puni brate...sve za nedaj bože i grehota bacit...a drugi...oni donji što ništa i nemaju skupiti...šta je s njima. Ovise o ovakvim tipovima poput mene, sve ne bih li se odrekla viška pa nekom sevap učinila. Ma ne kažem bude i toga, ali premalo ...premalo...iskreno...ne onoliko koliko se može...a može se...

Večeras mi televizor ko da je u vodi...poplave..širom zemlje poplave...A ja na ovoj čemernoj stolici sjedim i grozim se. Sve bi čovjek ko nešto i učinio...ali prije se slegne ramenima no što se odluči baš nešto pokušati. Pa šta mogu kad mi nije blizu niko...Da bar neko pokrene nekakvu akciju, pa da se eto ko odlučim nešto...ma jok...

A želim, nije da ne želim. Pošto je kasno i morat ću brzo u krpe, vjerovatno će mi ove misli izlapiti do jutra. Pa ću se sutra pozabaviti nečim drugim...možda prečim. Znate vi kako to ide, jel da. Brzo ovo vrijeme leti, i ko nema auta stalno je u petoj brzini i nikako podići ručnu. Zastati nad svojim životom, baciti duži pogled na ono ogledalo, pa ne samo upitati "ko je najljepši"...i ono "Želim"...nego malo dublje, drugačije..."Ko sam i ko postadoh, gdje sam..i gdje to jurim.." ili "..kamo dalje...rođače.."

Dunjaluk ogroman...želje ogromne...a vrijeme prekratko. Nekako se brzo odraste, ostari i očemeri u nama ono lijepo, željno uzbuđenja, radosti, smijeha, plesa i dobre pjesme...dobre zabave.. Očemeri se u nama ono dobro...pa se dobro dobrim i ne vraća. I tako sve redom. Sve otišlo u ...mater...Život, država, bitisanje...

A imamo svega, nije da nemamo. Nego nećemo, ne znamo, ne možemo...ko stare olinjale mačke...nažderemo se, valjamo se po  dušecima, ali ne predemo...nego režimo...ko neko novo klonirano-vještačko-dobronamjerno čeljade koje ne želi nikom zlo...AHHAAA... Eto , opet na onu...šta preživismo i kako ostadosmo živi 90.i neke...mater ..srpsku...hrvatsku...balijsku...komunističku...demokratsku...evropsk u...američku...itd...

I eto nas opet na početku..Snjeguljica...Snježana...ili već kako drugo...naheba zbog ogledala...pa zato mi i nećemo niti smijemo pogledati u njeg...i vidjeti ....SEBE..

M.D.M